Kada govorimo o proteinima, ima proteina koje bismo nazvali super proteinima. Super proteini su proteini koji podržavaju zdravo varenje, dobar metabolizam, dobru energiju, miran san i toplo vitko tijelo. Super proteina su laki za varenje i imaju visoku nutritivnu vrednost.
To su mlijeko, jaja, džigerica, morski plodovi/bijela riba, krompir i supa od kostiju/želatin.
Mlijeko
Mlijeko je uvek kontraverzna namirnica. Čini nam se da jedan dan stručnjaci kažu da mlijeko goji, nadima i izaziva gasove, a sljedeći dan mlijeko pomaže mršavljenju, i čini vas mršavim, zdravim i jakim.
Litra mlijeka sadrži oko 33g proteina. Dnevno konzumiranje 2,5-3 litre može ljudima potpuno zadovoljiti potrebe za proteinima. Za mnoge ljude konzumiranje 3 litre mlijeka može biti vrlo dosadno i jednolično. Preporučuje se 4 čaše dnevno sa dodatkom drugih mliječnih proizvoda. 4 čaše mlijeka će obezbijediti oko 1/3 dnevnih potreba za proteinima za većinu ljudi.
Mlijeko je više nego samo sjajan protein: ima dobre masti i ugljene hidrate, i puno je hranljivih namirnica.
Jaja
Jaja su još jedna kontraverzna namirnica u poslednje vrijeme. Jednom kažu da je jaje savršeni protein, sutra se isto to jaje uporedjuje sa pušenjem cigareta. Ljekari savjetuju ljudima da smanje unos jaja, do 1 na dan, zbog sadržaja holesterola, ipak savremena istraživanja dokazuju da jaja imaju jako male efekte na zdravlje i nivo masnoće u krvi. Sa ovakvim izjavama, nije ni čudo što ljudi nemaju pojma šta da misle i rade.
Jaja se smatraju za kompletan protein, pošto sadrže sve esencijalne aminokiseline. 60% proteina se nalazi u bjelancetu, a 40% u žumancetu. Bjelanca su 100% protein, dok žumanca sadrže i masti i holesterol. Jaja su moćni stimulator insulina, tako da je važno uz njih pojesti neki kvalitetan šećer kao što je voće ili voćni sokovi da bi se izbalansirao nivo šećera u krvi.
Džigarica
Džigerica nije omiljena hrana za mnogo lljudi, ali ona je jedna od najhranljivijih namirnica na celom svetu. Džigerica kao i jaja, je puna holesterola (holesterol se proizvodi u džigerici-jetri), ali taj holesterol ne utiče previše na nivo holesterola u krvi, niti povećava šanse za srčana oboljenja.
Ne samo da vam džigerica daje 20g proteina po porciji od 100g, nego je sjajan izvor vitamina D,E,K, folne kiseline, tiamina, B6, riboflavina, niacina, pantotenske kiseline, holina, i mnogo vitamina A i B12. Takodje je puna minerala kao što su kalcijum, gvoždje, magnezijum, selen, bakar, cink i fosfor.
Bez obzira na njenu hranljivost, džigericu treba jesti ne češće od 1 nedeljno. Porcija od otprilike 100g se preporučuje svakih 10 dana. Džigerica ima mnogo aminokiseline triptofan, znači ako je jedemo previše, može da nam priguši rad štitne žlezde i izazove upalne procese. Džigericu je najbolje jesti prženu na puteru ili kokosovom ulju, sa prilogom od kuvanog povrća ili voća.
Morski plodovi i bijela nemasna riba
Morski plodovi uključujući školjke, rakove, ostrige, dagnje, jastoga i škampe su dobri izvor proteina. Morski plodovi sadrže vitamin A,C,D i E vitamine B. Odličan su izvor vitamina B12, koji je jako potreban tijelu. Takodje su bogati mineralima cink, bakar, selen, gvoždje, magnezijum, natrijum i mangan.
Preporuka je da morske plodove jedete 1-2 puta nedeljno. Možete ih spremati na puteru i jesti uz kuvano povrće i voće.
Kada je riba u pitanju, najbolja je nemasna morska riba kao što je bakalar, list, oslić i bijela riba. Ove ribe imaju vrlo mnogo proteina, vitamina B i minerala selen. Nemasne ribe su mnogo bolje nego masnije ribe kao sto su losos, skuša, haringa i tuna jer sadrže mnogo manje polinezasićenih masti.
Ovo ne znači da nikada ne možete pojesti lososa. Ako ga volite, treba da ga jedete, samo neka to bude 1-2 puta mjesečno a ne 1-2 puta nedeljno kako nam preporučuju. Najbezbedniji način je da pržite lososa na puteru ili kokosovom ulju. Kuhanje ili parenje ima duže vrijeme spremanja, što omogućuje da se više polinezasićenih masti rastvori, proizvodeći otrov akrolein (poznati karcinogen) i druge slobodne radikale.
Proteini krompira
Većina ljudi nije svjesna da je krompir odličan izvor proteina. Kvalitet ovog proteina je bolji čak i od žumanceta, zbog keto kiseline koja uz proteine takodje funkcioniše kao protein.
Dobro skuhani bijeli krompir takodje sadrži mnogo vitamina i minerala, uključujući vitamin C,D i K, folnu kiselinu, niacin, pantotensku kiselinu, B6, holin, kalcijum, kalijum, magnezijum, fosfor, bakar, mangan, gvoždje i cink. Krompiru jedino nedostaju vitamin A i B12.
Ako je metabolizam jako oštećen, bijeli krompir je najbolji.
Želatin i supa od kostiju
Supa od kosti se pravi kuhanjem vezivnih tkiva životinje. Vezivna tkiva uključuju: kosti (zglobove, koštanu srž, govedji rep, noge, trup pileta ili ribe), kožu, hrskavicu, ligamente i tetive životinje. Preporuka je uvek junetina ali izbor je vaš. Uvek su bolji izbor životinje koje su slobodno pasle, jer one imaju jače kosti i zglobove, dajući supu punu želatina i minerala neophodnih za izgradnju kosti, posebno kalcijum. Kosti ovih životinja takodje daju supu koja sadrži vise zasićenih a manje polinezasićenih masti.
Supa od kosti daje protein iz kolagena koji se nalazi u vezivnim tkivima. Kolagen se nalazi u koži, tetivama, ligamentima i kostima, i omogućava im veću fleksibilnost. Bez kolagena, kosti bi bile jako lomljive. Kolagen gradi 25-35% proteina u ljudskom telu i on je glavni strukturni protein svih vezivnih tkiva. Kada su kosti kuvane, kolagen, minerali, glukozamin i glukozaminoglikani (GAG) se iz vezivnih tkiva otpustaju u vodu.
Super protein-želatin se vekovima ispituje jer je jako lekovit. 1937.god američki istraživac Francis Pottenger je objavio istinu o želatinu i njegovim lekovitim osobinama. Želatin privlači sokove za varenje u hranu, što pomaže da se hrana bolje svari. U svojoj knjizi Gelatin in nutrition and medicine, Nathan Ralph Gotthoffer je pokazao da želatin pomaže varenje pšenice, ovsa, mesa i mleka. Ako se hrana bolje svari, to znači da će telo dobiti više nutrijenata koji mu trebaju za lečenje i oporavak.
