Poštar i električar preminuli su usled ekstremnih temperatura u Teksasu, što odražava sličnu situaciju u mestima kao što su Rim, Cannes, Palermo, Tirana, Tunis, Figueres i Alžir. Prošlog leta, toplotni talas je rezultirao gubitkom 60,000 života samo u Evropi. Kina je zabeležila svoju najvišu ikada izmerenu temperaturu od 53°C, uz istovremeni rekord padavina u poslednjih 140 godina, što je dovelo do evakuacije milion stanovnika. Iran je privremeno zatvorio škole, kancelarije i fabrike kada su temperature prešle 50°C. Na nekim mestima na Bliskom Istoku, temperature su dostigle ekstremnih 65°C, što se približava granicama ljudske izdržljivosti. Prošli mesec, 21 od 30 najvrelijih dana u zabeleženoj ljudskoj istoriji dogodila su se.
Ovog leta u Vermontu, gotovo svaki drugi dan mobitel zvoni upozorenjima o ekstremnoj vremenskoj prognozi. Pretnje uključuju visoke temperature, visok nivo PM2.5 čestica izazvanih požarima, olujne vetrove i poplave. Čak i kada nema upozorenja, šetnje kroz šumu postale su naporne zbog invazije komaraca i različitih vrsta muva koje se hrane toplom krvlju. Slična situacija je i u drugim delovima sveta. Na primer, Slovenija deli sličnu klimu sa Vermontom, a ovog leta su i tamo poplave prouzrokovale veliku štetu.
Dizanje temperature na kopnu izaziva suše. U Africi, zemljama poput Sudana, Somalije i Madagaskara, suše već uništavaju ovogodišnje žetve, što će dodatno povećati glad na najsiromašnijem kontinentu. Povećanje temperatura takođe dovodi do čestih šumskih požara. Na severnoameričkom kontinentu, dim od kanadskih požara je putovao hiljade kilometara, prouzrokujući izuzetno lošu kvalitetu vazduha i stvarajući narančastu izmaglicu, nalik na distopijski film.
Suočeni sa očiglednim dokazima klimatskih promena, naftna industrija i neke države i dalje zanemaruju situaciju. Dok su neke zemlje okretale leđa nuklearnoj energiji, druge su se okrenule fosilnim gorivima, povećavajući emisije štetnih gasova. Američka Heritage Fondacija čak je sastavila plan za narednih pet godina koji pogoduje naftnoj industriji umesto zaštiti okoline. Naftni lobiji i političke koristi često imaju prioritet nad zaštitom planete.
Budućnost je sumorna ako se ne preduzmu ozbiljne akcije. Iako se pokušava rešiti probleme prekomernog uticaja na prirodu dodatnim tehnološkim intervencijama, jedino dugoročno rešenje je živeti skromnije i održivo. Dok temperatura mora raste i postaju sve ozbiljnije, postaje očigledno da će samo promene u načinu života i ekonomskom sistemu omogućiti zaštitu planete od daljeg uništenja.
