Članovi Vojnog sindikata Srbije i profesionalni vojnici uputili su otvoreno pismo predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Oni su se u pismu osvrnuli na povrede koje su tokom nevremena zadobile njihove kolege, a spomenuli i pilota Omera Mehića, koji je poginu u helikopoterskoj nesreći 2014. godine.
Ovo je pismo upućeno Vučiću u cijelosti.
“Gospodine Predsedniče,
U vašem jučerašnjem obraćanju javnosti sa intervidovskog poligona ‘Pasuljanske livade’, rekli ste da je normalno da vojnici ginu i povređuju se, da je normalno da rade poslove hortikuluture, održavanja zelenila i čistoće po kasarnama, umesto da se bave vojnom obukom i održavanjem kondicije, da treba da jedu šta im se servira i da se ne bune, i da ste ministru odbrane zamerili jer će iz budžeta da potroši nekoliko miliona dinara za nabavku kontejnera za smeštaj pripadnika vojske. Ovakvom ishitrenom izjavom javno ste pokazali da imate potpuno pogrešnu percepciju o tome šta je vojska, naročito ona potpuno profesionalna i kako ona danas u 21. veku treba da izgleda.
Ne treba da zamerate ministru što mu se učinilo dobrim da se za smeštaj vojnika obezbede pokretni kontejneri, to je danas normalno u svim savremenim vojskama sveta. To je posao savremene vojne logistike i inžinjerije. Takođe juče rekoste, da je normalno da vojska spava po šatorima. Jeste, slažemo se, a da li su vam rekli koliko su stari šatori koje danas vojska koristi i da je odavno tendencija da se oni u našoj vojsci potpunosti izbace iz upotrebe. Da li vam je Baća, rekao kada je vojska poslednji put kupila šatore, zašto se ovi postojeći, iz JNA, na svakom logorovanju pokrivaju najlonima i sličnim priručnim sredstvima da ne bi prokišnjavali?
Odgovorno tvrdimo da je prioritetan zadatak najviših vojnih starešina i rukovodilaca u sistemu odbrane isključivo prikrivanje njihove lične odgovornosti za katastrofalno loše stanje u Vojsci Srbije, i svakodnevno ugrožavanje bezbednosti potčinjenih. Odgovorno tvrdimo da vas o stanju u sustemu odbrane i vojsci lažno izveštavaju. Iako je svaki pretpostavljeni dužan da primenjuje propisane i potrebne mere bezednosti za svoje potčinjene, uspeli su da stvore narativ da njihove odgovornosti za pogibije i povređivanja nema i da su oni koji ginu i povređuju se krivi jer se žale. Očigledno je da ne znate i ne razumete šta znači biti vojnik i šta je suština tog zanata. Koja su odricanja tih ljudi i njihovih porodica da bi bili posvećeni tom poslu. Nisu tu presudne pare već ljubav prema Otadžbini, obraz, čast, savest, patriotizam i dostojanstvo koji ti kojima ste okruženi nemaju ni trunke.
Zato gospodine Predsedniče, pre nego sledeći put ovako nešto izjavite, imajte na umu da nama ne smeta kiša i teški uslovi rada koji su nam u opisu formacijskih mesta, već nestručnost, neznanje, bahatost i bezobrazluk pretpostavljenih koji su ogrezli u kriminal i zloupotrebe isključivo zarad ličnih interesa i privilegija kojih po svaku cenu neće da se odreknu i koji su u potpunosti obesmislili i razorili sistem komandovanja i subordinacije i vojsku u celini, a svojim ličnim primerom nama svima svaki dan pokazuju da je normalno na najgrublji način kršiti propise i činiti štetu državi i vojsci i beskrupulozno gaziti po ljudima koji su vam potčinjeni. Zarad ilustracije slepe servilnosti visokih vojnih starešina i rukovodilaca reći ćemo vam i ovo.
Primetili ste da smo vas na početku ovog pisma oslovili sa gospodine Predsedniče, bez onoga vrhovni komandante. To je zato što je Pravilom službe Vojske Srbije (tačka 29. stav 2.), koje donosi i potpisuje upravo Predsednik Republike Srbije, propisano da se Predsednik Republike Srbije, oslovljava i obraća mu se sa gospodine Predsedniče. Ovaj mali primer najbolje ilustruje količinu poltronstva na koje su visoke vojne starešine i rukovodioci spremni da se nekome dovore. Ovaj put ste to vi, sutra neko drugi i budite sigurni da će ti i takvi sutra prvi da izdaju i vas i Srbiju, nas su odavno izdali i prodali ‘za malo ćara’.
Profesionalni pripadnici Vojske Srbije.
