Završen je još jedan Eurosong. Pobijedila Bugarska, Izrael bio drugi, Hrvati lelekali jer su dobili krompir od Srbije, Srbi mahnitali jer su im “ustaše” dale najveći broj bodva (samo zato da bi nastavili “pumpati” protiv Vučića), a pola Evrope se tri dana ponaša kao da je riječ o najvažnijem događaju civilizacije.
I iskreno – potpuno je nevjerovatno koliko domaći mediji i dalje forsiraju ovu paradu kiča, dok Bosna i Hercegovina već deset godina ne učestvuje jer duguje pare EBU-u. Dakle, nije nas neko izbacio zbog politike, kvaliteta ili pravila. Ne. Mi jednostavno nemamo novca da platimo dugove. Nikava velika šteta što se ne pojavljujemo na ovoj paradi neukusa, ali taj dug – e to je najjadniji dio cijele priče. Državna televizija duguje pare krovnoj organizaciji javnih medijskih servisa u Evropi.
S jedne strane glumimo da nas Eurosong zanima više od vlastite kulture i muzike, a s druge nismo u stanju finansijski zatvoriti dugove da pošaljemo predstavnika. Ali možda je iskreno bolje tako.
Jer Eurosong je odavno prestao biti muzičko takmičenje. To je danas kombinacija političkog performansa, identitetskog aktivizma, geopolitičkog glasanja i televizijskog cirkusa u kojem muzika uglavnom služi kao pozadinska buka.
Na “EUROsongu” učestvuju Izrael i Australija, države koje s Evropom nemaju nikakve veze, ali to više nikoga ni ne zanima jer logika odavno nije dio tog projekta.
Ponovo su mediji i društvene mreže eksplodirale, analitičari brojali glasove kao Izrael iranske rakete, a realno već za sedam dana niko se neće sjećati pobjedničke pjesme.
I to je suština Eurosonga.
Pobjeđuju pjesme koje više nikada niko neće pustiti. Dok često neka pjesma koja završi pri dnu tabele kasnije postane pravi hit i jedina koju ljudi zaista slušaju.
Scena puna šljokica, teatralnosti, prenaglašenih performansa, loših vokala, čudnih kostima i pokušaja šokiranja po svaku cijenu već godinama pokušava prodati priču o “modernoj Evropi”, dok sve više ljudi zapravo gleda taj događaj iz čiste sprdnje.
Jer teško je ozbiljno doživjeti manifestaciju u kojoj je važnije kakvu si poruku poslao kostimom nego pjesmom.
I zato možda nije tragedija što BiH ne učestvuje. Tragedija je samo razlog zbog kojeg ne učestvujemo – jer smo sprdnja i sirotinja – i finansijska, i kulturna, i institucionalna, i nacionalna… Ali pored toga, imamo jasan stav i možemo serbez reći – J…. nam se za Eurosong!