U Sarajevu, ali i širom Bosne i Hercegovine, posljednjih dana vlada prava histerija oko Panini sličica za Svjetsko prvenstvo. Formiraju se redovi ispred trafika, organizuju masovne razmjene po tržnim centrima i parkovima, a stotine hiljade satima tragaju za Ronaldom, Messijem, Džekom ili “specijalnim” sličicama koje sada vrijede desetine, pa i stotine maraka.
I ono što posebno upada u oči – većina nisu djeca.
To su odrasli ljudi. Ozbiljni ljudi. Ljudi koji kukaju da se teško živi, da je država propala, da nema posla, da su cijene nenormalne, da svi kradu, da korupcija jede društvo.
Ali za sličice ima.
Za paketiće od 2,50 KM ima. Za stotine maraka na OLX-u ima. Za sate provedene u redovima ima. Za masovna okupljanja i razmjene ima energije, vremena i entuzijazma.
A onda se pitamo zašto nam je država ovakva.
Jer da je neko te iste hiljade ljudi pozvao na protest protiv korupcije, kriminala, namještenih tendera, političkog beznađa ili uništavanja države – pola ih ne bi došlo. Druga polovina bi rekla da “nema svrhe”.
I tu dolazimo do suštine problema.
Mi više nemamo društvo građana, nego društvo zabave i bijega od stvarnosti. Lakše nam je juriti hologramsku sličicu Mbappea nego tražiti odgovornost od političara koji nas pljačkaju 30 godina.
Lakše je raspravljati ko ima dupli Haaland sticker nego zašto mladi masovno odlaze iz zemlje.
Lakše je skupljati albume nego skupljati hrabrost.
Naravno, nije problem u samim sličicama. Ljudi imaju pravo na hobi, nostalgiju i razonodu. Problem nastaje kada narod pokazuje više strasti za Panini nego za vlastitu budućnost.
Tada to više nije zabava. To postaje društvena dijagnoza.
I zato scena hiljada ljudi koji trče za sličicama dok istovremeno šute na kriminal, korupciju i raspad sistema izgleda gotovo nestvarno.
“Selo gori, a baba se češlja”, kaže narodna izreka.
Nikada nije zvučala tačnije nego danas.