Kada ministar finansija jedne države izađe na televiziju i hvali se da je izbacio državnu televiziju i državne institucije kulture iz državnog budžeta, to nije ideologija, to je čin lične gluposti i moralne zaostalosti!
Ovo je javni dokaz da ministar finansija Bosne i Hercegovine Srđan Amidžić ne zna koji je njegov posao i za što prima masnu platu od mrske mu BiH.
Ministar finansija je ponosan što je spriječio finansiranje tijela koja su USTAVNA OBAVEZA DRŽAVE?!
To je isto kada bi se ministar zdravstva hvalio ukidanjem bolnica ili ministar saobraćaja rušenjem mostova.
Ovdje nije problem što Amidžić ruši BiH, jer je potpuno nevažna ličnost i politički evnuh, već što je na čelu ministrastva i odgovoran za posao koji ne razumije.
To je ta ključna razlika koja ga kompromituje do nivoa političkog džeparoša.
Nije on samo protiv državnih institucija –
on je protiv sopstvene funkcije i pameti.
Protiv nadležnosti koje je zakonski dužan da štiti.
Protiv budžeta koji potpisuje.
A opet – platu uredno uzima – od BiH!
Ne žali se.
Sve mu plaća BiH, a da ga plaća RS, ne bi imao ni za bricu za štucovanje brade.
Amidžić je ministar finansija koji se ponosi budžetom koji ne razumije!
Kada jedan ministar finansija izjavi da je “pobjeda” to što je BHRT ostao bez 22 miliona i što će zbog toga možda ostati bez članstva u EBU-u –
onda to nije politički stav.
To je priznanje neznanja.
BHRT nije federalna igračka.
BHRT nije sarajevski projekat.
BHRT nije “bošnjačka televizija”.
BHRT je državna obaveza Bosne i Hercegovine.
I ministar finansija, ako već nema obrazovanja iz javnog upravljanja, fiskalne politike i medijskog zakonodavstva, mogao bi barem otvoriti Google prije nego izađe na entitetsku televiziju da se blamira.
Dok sedam institucija kulture ostaje bez stabilnog finansiranja…
dok je BHRT pred gašenjem…
Amidžić stoji u studiju i smije se.
Zadovoljno, ponosno, tupavo…
Kao čovjek koji ne shvata razliku između profesionalizma i samoponiženja.
Jer svaka njegova “pobjeda” je zapravo dokaz da:
Ministar finansija BiH nije dorastao poslu kojeg obnaša.
Ne treba njemu opozicija, kritičari, analitičari… Njemu je potrebno tužilaštvo!
Za dijagnozu, dobrog psihijara i dva prsta obraza, već odavno mu je kasno!