Austrija protjeruje četvoro ruskih diplomata zbog ponašanja koje nije u skladu s međunarodnim sporazumima, navodi se u saopštenju austrijskog ministarstva inostranih poslova od 2. februara, prenosi Radio slobodna Evropa.
Ovaj razlog često se navodi u slučajevima špijunaže, dok austrijsko ministarstvo inostranih poslova nije navelo pojedinosti.
Ovim se potezom broj ruskih diplomata koje je Austrija protjerala od 2020. povećao na devet, iako nije jasna bilo kakva veza između tri odvojene odluke.
Austrija generalno nije bila sklona da protjeruje ruske diplomate za razliku od mnogih drugih zapadnoevropskih zemalja.
Dvojica od četiri diplomate koji su u četvrtak proglašeni nepoželjim osobama i kojima je naređeno da napuste zemlju do 8. februara smješteni su u ruskoj ambasadi u Austriji, dok druga dvojica rade u ruskoj misiji pri Ujedinjenim nacijama (UN) u Beču, navodi se u saopštenju ministarstva. “Dvojica diplomata u ruskoj ambasadi postupili su na način koji nije u skladu s njihovim diplomatskim statusom. Stoga su proglašeni nepoželjnim osobama (persona non grata) u skladu s članom 9. Bečke konvencije o diplomatskim odnosima”, saopštilo je ministarstvo.
Dvoje, koji rade u ruskoj misiji pri UN-u postupili su na način koji nije u skladu sa sporazumom o zemlji domaćinu između Ujedinjenih nacija i Austrije, dodaje se. Ministarstvo nije preciziralo šta diplomate učinile, a glasnogovornica je odbila da komentariše.
Ruska ambasada nije odgovorilo na zahtjev za komentar.
Zvaničnici koji su željeli ostati anonimni rekli su da se radi o špijuniranju. Jedan je rekao da su dotični diplomati bili stariji od četvorice protjeranih prošlog aprila, kada su i druge evropske zemlje protjerale ruske diplomate. Niko od onih koji se sada protjeruju nije ambasador, dodao je anonimni zvaničnik, kako prenosi agencija Reuters.
Austrija je u avgustu 2020. protjerala još jednog ruskog diplomatu u, kako su austrijski mediji rekli, slučaju ekonomske špijunaže.
Beč je glavno diplomatsko središte u kojem se nalaze Organizacija za evropsku sigurnost i suradnju (OSCE) i organizacije Ujedinjenih nacija poput Međunarodne agencije za atomsku energiju. Veće zemlje poput Rusije i Sjedinjenih Država često imaju zasebne ambasadore u Austriji, OSCE-u i organizacijama UN-a, od kojih svaki vodi ambasadu ili stalnu misiju. Beč, koji je nakon Drugog svjetskog rata bio podijeljen na savezničke sektore, takođe ima reputaciju stjecišta špijuna. Velika diplomatska prisutnost nudi mogućnost stacioniranja obavještajnih agenata pod diplomatskim pokrićem dajući im diplomatski imunitet.
Iako bi Rusija mogla da naredi protjerivanje austrijskih diplomata, kojih u Moskvi ima desetak, jedva da će uticati na prisutnost Rusije u Austriji u kojoj navodno radi više od 140 ruskih diplomata.
