Transparency International u Bosni i Hercegovini (TIBiH) objavio je nove podatke o 1.700 javnih ustanova u Bosni i Hercegovini koji, pored ostalog, sadrže i informacije o sastavu upravljačkih tijela, platama direktora i članova uprave i nadzornih odbora, javlja Fena.
– Podaci se odnose na prošlu godinu, a u poređenju sa 2020. primjetno je da 50,67 posto ustanova iz uzorka bilježi povećanje broja zaposlenih. Također više od polovine direktora javnih ustanova (50,21 posto) je povećalo sebi plate u odnosu na 2020. godinu – objavljeno je na portalu Transparentno.ba.
Direktori raspolažu sa 2,9 milijardi KM
Na plate direktora i članova uprave i nadzornih odbora u oko 1.500 ustanova za koje je TIBiH objavio podatke, troši se skoro 25 miliona KM godišnje, a u njima je zaposleno više od 85.000 radnika, dok sredstva kojima raspolažu zbirno iznose 2,9 milijardi KM.
Najveće plate imaju direktori zdravstvenih ustanova, a nakon njih među najplaćenijima su rukovodioci visokoškolskih ustanova i fondova socijalne sigurnosti.
U BiH ne postoji registar javnih ustanova, a objavljivanjem podataka o njihovom poslovanju i sastavu članova uprave, TI BiH je identifikovao brojne rukovodioce na dvostrukim funkcijama, od kojih su neki po važećim propisima u direktnom sukobu interesa.
Rukovodioci javnih ustanova često obnašaju javne funkcije u parlamentima, imaju pozicije u javnim preduzećima ili udruženjima koje se finansiraju iz budžeta.
TIBiH je na osnovu ovih podataka i nedavno objavljenog registra dodijeljenih grantova udruženjima i fondacijama, identifikovao 74 osobe koje se istovremeno nalaze u rukovodstvu javnih ustanova i udruženja koja su primala budžetska sredstva.
Od tog broja 32 su direktora javnih ustanova iz FBiH koji su istovremeno ovlaštene osobe u udruženjima finansiranim iz budžeta što zabranjuje Zakon o sukobu interesa u organima vlasti FBiH, ali se on ne primjenjuje od 2013. godine pa ove slučajeve nije ni moguće prijaviti.
Isti zakon u RS ne zabranjuje ovu situaciju, iako broj funkcionera koji se nalazi na čelu udruženja i fondacija jasno pokazuje da se veliki dio novca dijeli po političkoj liniji.
Duple funkcije
Pored toga, TIBiH je poređenjem ovih podataka sa registrom javnih preduzeća identifikovao 91 osobu koja se istovremeno nalazi u rukovodstvu javnih ustanova i upravi ili nadzornom odboru javnih preduzeća.
Od tog broja šest osoba su istovremeno direktori javnih ustanova u FBiH i članovi uprave javnih preduzeća, što opet zabranjuje Zakon o sukobu interesa u ovom entitetu.
Ista situacija nije zabranjena u RS, a s obzirom na to da se radi o rasprostranjenoj pojavi TIBiH već dugo predlaže unapređenje ovog zakona.
Pored toga što rukovodioci javnih ustanova obavljaju dodatne funkcije u javnim preduzećima i udruženjima koja se finansiraju iz budžeta, identifikovano je još 247 izabranih ili imenovanih funkcionera koji su istovremeno direktori, članovi upravnog ili nadzornog odbora u ovim javnim ustanovama.
Entitetski zakoni o sukobu interesa ne zabranjuju javnim funkcionerima obavljanje funkcija u javnim ustanovama, iako TIBiH godinama insistira na tome.
Ipak, zanimljivo je da u Brčko Distriktu BiH, koji je prošle godine usvojio Zakon o sprečavanju sukoba interesa usklađen sa međunarodnim standardima, za sada nije identifikovan ni jedan funkcioner koji obavlja dodatne funkcije u javnim ustanovama.
U Distriktu je predviđeno da funkcioner obavlja samo jednu javnu funkciju koja je nespojiva sa funkcijom u bilo kojem pravnom licu osnovanom od bilo kojeg nivoa vlasti u BiH.
TIBiH se već dugo zalaže da se ovakvi zakoni usvoje i na državnom i na entitetskom nivou, navodi portal Transparentno.ba.
