Sinoć, kažu, gradonačelniku Banje Luke ukazala se baba Gospava. Došla mu na san, onako, u narodnoj nošnji, s maramom na glavi i pogačom u ruci – ali nije došla da ga pomiluje, nego da ga naruži.
„Draščiću, sine, sram te bilo!“, započe baba.
„Kad si bio mali, grebao si se kod mene za 2 marke džeparca da kupiš kiflu i jogurt. Govorio si: ’Baba, daj koju marku za užinu, a pakšu jedan imao si više para od mene!. A sad odjednom ja imam stan od 135 kvadrata na atraktivnoj lokaciji, za koji nisam ni znala da postoji! Pitam se jesi li ga kupio od užine, magarče jedan!
Baba Gospava ne staje:
„Ja, koja sam penziju trošila na režije i pola godine štedila da kupim nove papuče, sad sam – po tvojim papirima – vlasnica apartmana s pogledom na Vrbas. Pa daj, sine, nemoj lagat narod. Kaži da si zaboravio stan, al’ nemoj mene gurat pod autobus!“
U snu mu je još dodala:
„Politika u ovoj zemlji je postala porodična telenovela: sve što ukradete, naslijedili ste od babe, tetke, sestrića ili pašonoga. Još samo čekam da neko prijavi helikopter od strine, što ga je kupila od pranja guzica po Njemačkoj.“
Draško se, kažu, probudio sav u znoju. Zabrinuo ga ovaj helikopter od strine.