Zovem se… ma nije ni bitno. U ovom trenutku sam pacijent broj 27, soba lijevo, drugi krevet do radijatora koji ne radi. Maznuo sam ventil.
Doktor kaže da sam “opsjednut funkcijom”. Ja kažem da sam samo neshvaćen državnik.
Kažu da me je sud udaljio iz politike. Zabrana. 6 godina! Bez prava žalbe.
Smijem se.
Jer kako će meni neko zabraniti politiku? To nije posao. To je stanje. Politika to sam ja!
Dijagnoza: Foteljitis u poodmakloj fazi
Prvo su došli po moju funkciju. Onda po moje ljude. Onda po moje talove.
Sad su došli i po mene.
Kažu – “opasan za sistem”.
A ja samo tražim svoju fotelju.
Ponekad je i vidim. Tu, u uglu sobe. Kožna, velika, sa naslonima. Samo što kad priđem – pretvori se u ovu bolničku stolicu.
To je ta njihova propaganda. Prokleto političko Sarajevo! Prokleti muslimani!
Amerika me čeka, čim me puste
Jučer sam rekao medicinskoj sestri da spremi pasoš.
Idem u Ameriku.
Kao Milorad Dodik. I ja ću držati govor. Ulaznica 131 marka. Ko neće da plati – ne mora ni da sluša.
Demokratija.
Sestra me gledala i zapisivala nešto. Vjerovatno organizuje put. Maznuo sam joj olovku.
Društvo koje razumije
Rekli su mi da je tamo i moj Rod Blagojevich. Skup je brate, mnogo skup, ali vrijedi svake narodne pare!
Čovjek koji zna kako je kad te sistem ne razumije. Maznuo sam mu nalivpero sa Trampovim likom.
To su moja braća. Mi ne padamo. Mi samo mijenjamo adrese.
Neko ide u zatvor. Neko u ludnicu.
Ali ide dalje.
Plan povratka
Ne mogu me zaustaviti.
Već sam počeo kampanju. Ovdje.
Pacijent iz sobe 12 je obećao glas. Kaže – “ako mu sredim bolji obrok”.
Dogovoreno! Maznuo sam mu kašiku. Njegova je čista.
Polako gradim bazu.
Prvo odjel. Onda sprat. Onda ustanova.
A onda…
…država.
Zaključak: Oni misle da sam gotov
Kažu – “završio je”.
Kažu – “ovo je kraj”.
Ali ja znam istinu.
U politici nema kraja.
Samo privremene dijagnoze.
A ja…
…ja sam još uvijek kandidat. Eno je fotelja, vidim je….